Svakog juna dobijamo isti poziv: klima ne hladi kako treba, u prostoriji se oseća neprijatan miris čim se uređaj uključi, a čovek na drugoj strani žice pita može li serviser da dođe sutra. Realan odgovor je najčešće da može, ali za sedam do deset dana, jer su svi termini između sada i tada već zakazani. Ovaj tekst objašnjava zašto se to dešava svake godine, koji je stvarno najbolji period da zakažete godišnji servis i šta tehničar konkretno radi kad dođe kod vas.
Zašto mart i april, a ne jun
Logika je jednostavna i uglavnom je pitanje ponude i potražnje. Čim temperature u Nišu pređu tridesetak stepeni, svako ko je odlagao servis pokušava da zakaže istog dana, i to se dešava masovno, u istoj nedelji, u celom gradu, od Medijane do Pantaleja i Crvenog Krsta. Serviserske ekipe u tom periodu rade od jutra do mraka i fizički ne mogu da stignu svuda odmah.
U martu i aprilu je potpuno drugačija slika. Vreme je još uvek prohladno, klima nikome nije hitna potreba, i upravo zato je to period kada se termin dobija za dan ili dva, tehničar ima vremena da odradi posao bez žurbe, a vi imate uređaj spreman i proveren mesecima pre nego što vam stvarno zatreba. Ako klimu koristite i za grejanje tokom zime, ovaj period je dodatno pogodan jer je sezona grejanja upravo završena, pa se odmah vidi da li je nešto trebalo popraviti pre nego što uređaj miruje do leta.
Postoji i praktičan razlog vezan za sam uređaj. Klima koja je stajala ugašena tokom zime nakupi vlagu i prašinu u mirovanju, čak i kad se ne koristi. Prvo uključivanje u maju ili junu bez prethodnog servisa često je i prvi put da se ta nakupljena prljavština raznese po prostoriji, otuda i onaj karakterističan ustajali miris koji se javlja baš pri prvom paljenju posle zime.
Šta se stvarno dešava ako sačekate jul
Dve stvari, i obe koštaju. Prva je čekanje. U jeku sezone, ozbiljna serviserska firma u Nišu ima zakazane termine unapred, i realno je čekati sedam do četrnaest dana od poziva do dolaska tehničara, ponekad i duže ako je leto posebno vruće i pozivi stižu masovno. Druga stvar je da tih dana i nedelja čekanja niste bez klime, već je koristite dalje, samo u lošijem stanju nego što bi trebalo.
Zaprljan filter i isparivač smanjuju protok vazduha, pa kompresor mora duže da radi da bi ohladio istu prostoriju na istu temperaturu. To direktno podiže potrošnju struje, često i do petnaest do dvadeset posto u odnosu na servisiran uređaj, baš u mesecima kada je račun za struju već najveći zbog dužeg rada klime. Drugim rečima, ko sačeka jul ne samo da čeka duže na termin, nego celo to vreme i posle njega plaća više za lošiji rezultat.
Treći, manje očigledan trošak je habanje. Kompresor koji radi pod većim opterećenjem zbog smanjenog protoka vazduha troši se brže, a to je pojedinačno najskuplji deo uređaja za zamenu. Jedna propuštena sezona servisa retko će sama po sebi uništiti kompresor, ali kombinacija više propuštenih sezona zaredom je čest uzrok skupih popravki koje smo viđali kod klijenata koji su godinama odlagali.
Šta tehničar zapravo proverava na godišnjem servisu
Godišnji, mali servis nije samo brisanje filtera, iako je to deo koji se najlakše vidi. Kompletan pregled obuhvata nekoliko koraka koje vredi znati, i kao orijentir šta da očekujete, i kao osnovu da procenite da li vam je neko odradio pravi posao ili samo prošao pored uređaja.
Filteri
Vade se, peru mlakom vodom ili čiste usisivačem, i suše pre vraćanja. Ovo je najosnovniji korak, ali i onaj koji najviše utiče na protok vazduha, pa se od njega i kreće.
Isparivač i turbina (ventilator)
Isparivač unutrašnje jedinice se pregleda i čisti od naslaga prašine i masnih čestica koje filter nije uhvatio. Turbina, odnosno ventilator koji gura vazduh kroz prostoriju, takođe se pregleda, jer se na njenim lopaticama vremenom hvata prljavština koja smanjuje protok i pravi neravnotežu, što se čuje kao pojačana buka pri radu.
Pritisak rashladnog gasa
Tehničar proverava da li je pritisak gasa u sistemu u granicama koje propisuje proizvođač. Prenizak pritisak najčešće znači sitno curenje negde u instalaciji, i bolje je to otkriti u martu, uz mirnu dopunu i proveru zaptivenosti, nego u julu kad uređaj naglo prestane da hladi u najgorem mogućem trenutku.
Odvod kondenzata
Crevo kroz koje voda otiče iz unutrašnje jedinice proverava se na zapušenje algama ili prašinom. Ovo je čest, a lako izbežan uzrok curenja vode niz zid ili kapanja sa unutrašnje jedinice, i skoro uvek se rešava jednostavnim produvavanjem u sklopu redovnog servisa.
Električni priključci
Kontakti i priključci na unutrašnjoj i spoljašnjoj jedinici se vizuelno pregledaju zbog labavih spojeva, korozije ili tragova pregrevanja, posebno kod starijih uređaja ili onih koji su montirani napolju izloženi vremenskim uslovima.
Opšta dijagnostika rada
Na kraju se uređaj pusti u rad i prati se nekoliko minuta, da se proveri da li hladi ravnomerno, da li kompresor kreće i staje kako treba i da li postoji neuobičajen zvuk ili vibracija koja bi ukazivala na problem koji vizuelnim pregledom nije uočen.
Mali servis ili vam treba veliki
Za uređaj koji radi u normalnim, stambenim uslovima i koji je prošle sezone imao redovan servis, mali godišnji servis je dovoljan. Ako je prošlo dve do tri godine bez ozbiljnijeg čišćenja, ili ako i posle malog servisa ostaje neprijatan miris, slabije hlađenje ili curenje vode, vreme je za veliki servis, koji uključuje rasklapanje jedinice i dubinsko pranje isparivača i turbine pod pritiskom. Sve varijante servisa, uključujući i veliki, možete pogledati na stranici za usluge servisiranja klima uređaja, gde piše i šta tačno svaka varijanta obuhvata.
Koliko servis košta i gde proveriti cenu
Cena godišnjeg servisa zavisi pre svega od kapaciteta uređaja, manje jedinice od 9 i 12 BTU koštaju nešto manje od servisa za 18 i 24 BTU uređaje, a veliki servis je uvek skuplji od malog jer traje duže i zahteva rasklapanje. Tačan i ažuran cenovnik za sve kombinacije možete videti na stranici cenovnika usluga, tako da unapred znate na šta da računate pre nego što tehničar dođe na teren.
Praktičan kalendar za Niš
Ako biste hteli jednu rečenicu za pamćenje, ona bi glasila ovako: zakažite servis onog dana kada vam prvi put padne na pamet da bi klima trebalo da se proveri, umesto da čekate da vam stvarno zatreba. U niškim uslovima, sa vrelim i suvim letima, to praktično znači mart ili april za svakoga ko klimu koristi samo za hlađenje, i dodatnu proveru u oktobru za one koji je koriste i za grejanje. Ekipe koje pokrivaju centar, Nišku Banju, Palilulu i ostale delove grada imaju najviše slobode u rasporedu upravo u tom prolećnom periodu, pre nego što prve julske vrućine pretvore svaki poziv u hitan slučaj.
Ono što na kraju ostaje je jednostavan izbor: servis u martu po mirnom terminu i uz uređaj koji ulazi u leto spreman, ili servis u julu posle nedelju i po dana čekanja i posle sezone rada na prljavom uređaju. Cena rada tehničara je ista u oba slučaja, razlika je samo u tome koliko dugo ćete čekati i koliko će vas u međuvremenu koštati struja.