Pitanje koje najčešće dobijamo u prodavnici ne glasi da li inverter troši manje, jer to danas svi znaju. Glasi da li se ta ušteda zaista isplati kada se uzme u obzir da inverter košta deset do trideset hiljada dinara više od obične klime istog kapaciteta. To je pošteno pitanje i zaslužuje odgovor sa brojevima, a ne sa opštom preporukom.
U ovom tekstu je razrađena upravo ta računica: koliko je razlika u kilovat-satima, koliko je to dinara po sezoni na niškim računima, i za koliko sezona se razlika u nabavnoj ceni vrati. Na kraju je i situacija u kojoj se ne isplati, jer i ona postoji.
Zašto inverter troši manje: mehanizam u dva pasusa
Obična, takozvana on/off klima, ima kompresor sa samo dva stanja. Kada je uključena, radi punom snagom. Kada prostorija dostigne podešenu temperaturu, kompresor se potpuno zaustavi. Čim temperatura poraste za stepen ili dva, ponovo se pokrene punom snagom. Tokom jednog letnjeg dana taj ciklus se ponovi desetine puta.
Problem nije sam rad nego pokretanje. Pokretanje kompresora iz mirovanja povlači znatno veću struju od rada u ustaljenom režimu, pa svaki od tih desetina startova košta. Inverter umesto toga menja brzinu kompresora. Prvo ohladi prostoriju punom snagom, a zatim uspori i nastavi da radi taman onoliko koliko treba da održi postignutu temperaturu. Kompresor se praktično ne zaustavlja i ne pokreće ponovo, pa nema ni tih skupih startova, a rad na niskim obrtajima je sam po sebi efikasniji od rada na punim.
Zato je i pravilo da razlika raste sa dužinom rada. Ako klima radi petnaest minuta, inverter nema priliku da pokaže prednost. Ako radi osam sati bez prekida, što je tipično za niško leto, razlika je najveća.
Razlika u potrošnji po kapacitetu
Ovo su okvirni brojevi iz prakse, za uređaje srednje energetske klase u realnim uslovima, ne laboratorijski podaci sa deklaracije. Prva cifra je prosečna potrošnja invertera po satu rada, druga je potrošnja on/off modela istog kapaciteta, a treća je razlika koja je za ovu računicu najvažnija.
- 9000 BTU: inverter oko 0.5 kWh na sat, on/off oko 0.9 kWh, razlika oko 0.4 kWh na sat
- 12000 BTU: inverter oko 0.7 kWh na sat, on/off oko 1.15 kWh, razlika oko 0.45 kWh na sat
- 18000 BTU: inverter oko 1.4 kWh na sat, on/off oko 2.15 kWh, razlika oko 0.75 kWh na sat
- 24000 BTU: inverter oko 2.0 kWh na sat, on/off oko 3.0 kWh, razlika oko 1.0 kWh na sat
Detaljniju razradu same potrošnje po kapacitetu, sa mesečnim iznosima i onim što na nju utiče, napisali smo ranije u tekstu koliko struje troši klima uređaj. Ovde se zadržavamo samo na razlici između dva tipa kompresora i na tome kada se ta razlika isplati.
Koliko je to dinara na niškom računu
Za preračun u dinare koristimo okvirnih dvadeset dinara po kilovat-satu, sa svim dažbinama uračunatim. To je gruba prosečna cifra i vaša stvarna cena po kilovat-satu zavisi od toga u koji blok potrošnje spadate, pa je najtačnije da je pročitate sa poslednjeg računa. Za procenu reda veličine je sasvim dovoljna.
Sezona hlađenja u Nišu realno traje od sredine juna do početka septembra, dakle oko sto dana u kojima se klima zaista koristi. Kod tipičnog domaćinstva uređaj radi oko osam sati dnevno, popodne i deo noći, što daje oko osamsto radnih sati po sezoni. Sa tim brojkama razlika izgleda ovako:
- 9000 BTU: 0.4 kWh puta 800 sati je 320 kWh razlike, odnosno oko 6400 dinara po sezoni
- 12000 BTU: 0.45 kWh puta 800 sati je 360 kWh razlike, odnosno oko 7200 dinara po sezoni
- 18000 BTU: 0.75 kWh puta 800 sati je 600 kWh razlike, odnosno oko 12000 dinara po sezoni
- 24000 BTU: 1.0 kWh puta 800 sati je 800 kWh razlike, odnosno oko 16000 dinara po sezoni
Postoji i efekat koji ove cifre ne pokazuju, a u praksi ide u korist invertera. EPS naplaćuje struju po blokovima, gde je prvi blok jeftiniji po kilovat-satu, a sve preko njega ide po višoj tarifi. Prosečno niško domaćinstvo bez klime troši dvesta do trista kilovat-sati mesečno, dakle taman ispod granice. On/off klima od 12000 BTU u julu doda oko dvesta osamdeset kilovat-sati i sigurno prebaci domaćinstvo u skuplji blok. Inverter doda oko sto sedamdeset i u dobrom broju slučajeva ne prebaci. Kada se to desi, po višoj tarifi se ne naplaćuje samo višak nego se poskupi ceo gornji deo potrošnje, uključujući i onu koja nema veze sa klimom.
Računica povrata: za koliko se vrati razlika u ceni
Razlika u nabavnoj ceni između obične i inverter klime istog kapaciteta se poslednjih godina smanjila, jer inverter modeli danas čine najveći deo ponude. Okvirno, kod 9000 i 12000 BTU razlika je deset do dvadeset hiljada dinara, kod 18000 BTU dvadeset do trideset hiljada, a kod 24000 BTU oko trideset hiljada. Podelimo li tu razliku godišnjom uštedom iz prethodnog odeljka, dobijamo period povrata.
- 9000 BTU: 15000 dinara razlike podeljeno sa 6400 dinara godišnje uštede daje povrat za oko dve i po sezone
- 12000 BTU: 15000 dinara razlike podeljeno sa 7200 dinara godišnje uštede daje povrat za oko dve sezone
- 18000 BTU: 25000 dinara razlike podeljeno sa 12000 dinara godišnje uštede daje povrat za nešto preko dve sezone
- 24000 BTU: 30000 dinara razlike podeljeno sa 16000 dinara godišnje uštede daje povrat za manje od dve sezone
Rezultat je gotovo isti kroz sve kapacitete: razlika u ceni se vrati za oko dve do tri sezone normalne upotrebe. Kako uređaj uz redovan servis lako radi dvanaest i više sezona, to znači da preostalih devet ili deset sezona inverter donosi čistu uštedu. Kod uređaja od 12000 BTU je to, u današnjim cenama, između šezdeset i sedamdeset hiljada dinara kroz vek uređaja, i to samo na struji.
Ako klimu koristite i za grejanje, povrat je upola kraći
Sve gore računato je samo sezona hlađenja. Ako klimu koristite i zimi za grejanje, a u Nišu je to sve češće, broj radnih sati se praktično udvostruči. Sezona grejanja je duža od sezone hlađenja, uređaj radi više sati dnevno, i razlika između invertera i on/off modela je u režimu grejanja još izraženija nego pri hlađenju, jer je stabilan rad na niskim obrtajima tu još važniji.
U tom scenariju se razlika u ceni vrati već tokom prve do druge godine. Ako grejanje klimom razmatrate ozbiljno, računicu za niške zimske uslove razradili smo u tekstu klima za grejanje zimi u Nišu, gde su COP vrednosti i poređenje sa toplanom.
Kada se razlika vraća sporije
Računica se potpuno menja kod retke upotrebe. Uzmimo prostoriju u kojoj klima radi tri sata dnevno i to samo tokom najtoplijih šezdeset dana, dakle oko sto osamdeset sati po sezoni. Kod 12000 BTU to je 0.45 puta 180, oko 81 kilovat-sat razlike, odnosno oko 1600 dinara godišnje. Petnaest hiljada dinara razlike u ceni se pri toj potrošnji vraća devet i više sezona, što je već blizu veka uređaja.
Isto važi i za prostorije koje se hlade kratko i na prekide, na primer kancelarija koja se rashladi ujutru pa se klima ugasi. Inverter svoju prednost gradi kroz dug neprekidan rad, i tamo gde tog rada nema, prednost je manja.
Šta još utiče na to koliko brzo se razlika vrati
- Pravilno odabran kapacitet: prejak inverter u maloj sobi se pali i gasi kao obična klima i gubi deo svoje prednosti
- Izolacija: stan na poslednjem spratu bez izolacije tera klimu da radi duže, što povećava apsolutnu uštedu i skraćuje povrat
- Redovan servis: prljav filter i zaprljan isparivač povećavaju potrošnju za petnaest do dvadeset pet posto, i to kod oba tipa uređaja
- Podešena temperatura: rad na dvadeset stepeni umesto na dvadeset četiri produžava rad kompresora kod oba tipa, a kod invertera ga drži na višim obrtajima
- Energetska klasa unutar iste kategorije: razlika između dobrog i osrednjeg invertera je realna, ali je manja od razlike inverter naspram on/off
Kada obična klima i dalje ima smisla
Ima ih nekoliko, i pošteno je da se kažu. Prva je već pomenuta retka upotreba, na primer vikendica ili soba koja se hladi nekoliko puta u sezoni. Druga je situacija u kojoj je početni budžet čvrsto ograničen i razlika od petnaest hiljada dinara znači da se kupovina odlaže za sledeću godinu, jer klima koja radi ovog leta vredi više od uštede koja bi počela sledećeg. Treća je prostor koji se izdaje na kratke rokove, gde vlasnik ne plaća struju.
Van tih slučajeva, za stan u kom se živi cele godine i u kom klima radi svakodnevno tokom leta, teško je naći argument za on/off model. Uz to, ponuda običnih klima se svake godine sužava, pa je izbor modela znatno manji nego kod invertera.
Zaključak u jednoj rečenici
Ako klima radi više od četiri sata dnevno tokom sezone, inverter se isplati i vrati razliku u ceni za dve do tri sezone, a ako se koristi i za grejanje, i brže od toga. Ako radi manje od toga, razlika se vraća sporo i obična klima je legitiman izbor.
Ako niste sigurni koji kapacitet vam treba pre nego što uopšte birate tip kompresora, počnite od izračunavanja prave snage klime korak po korak, jer pogrešno odabran kapacitet poništi dobar deo uštede bez obzira na to koji ste tip uređaja kupili.